Mihajlo 'Bata' Paskaljević was a Serbian stage, film, and television actor, permanent member of the Belgrade Drama Theatre since 1950. He was born to the family of a wealthy Greek Zoe Paskal. He spent his childhood and youth years in Kruševac, Serbia. Most of his stage and film career were comic roles. His first dramatic role was that of the father of a protagonist Olgica in the 1987 film Reflections by Goran Marković, for which he received the award for the best male supporting role at Niš Film Festival.

Description above from the Wikipedia article Bata Paskaljević, licensed under CC-BY-SA, full list of contributors on Wikipedia.

Михајло Бата Паскаљевић (Пожаревац, 14. јануар 1923 — Београд, 26. јануар 2004) је био српски филмски, позоришни и ТВ глумац.

Након гимназије ступио је у КУД „Иво Лола Рибар“ и Академско позориште у Београду, затим са групом младих глумаца у тек основано Београдско драмско позориште, чији је стални члан од 1950. године. Иако се опробао у најразноврснијем репертоару, нарочито глумачким улогама у представама Сламнати шешир Ежена Лабиша и Бал лопова Жана Ануија убрзо показује изразите склоности према водвиљу. Посветивши се овој врсти комике, у свим медијима игра низ споредних улога које му доносе популарност. И филмску каријеру почиње комичном улогом у Чудотворном мачу (1950) Војислава Нановића. Након тога се истакао у филмовима Сумњиво лице (1954, главна улога), Дилижанса снова (1960), Орлови рано лете (1966) и Силом отац (1969), Туђа земља и Вратиће се (1957), Бог је умро узалуд (1969), те Моја луда глава (1971). Врхунац филмске каријере остварује својом првом драмском улогом - оца протагонисткиње - у филму Већ виђено (1987) Горана Марковића, за коју је награђен на фестивалу глумачких остварења у Нишу.

Преминуо је 26. јануара 2004. после краће болести у Земунској болници.

Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.